Актуелности

Извјештај са 47. Европске предсједничке конференције у Бечу

Након што је примљен позив за 47. Европску Предсједничку Конференцију у Бечу, у периоду од 28. Фебруара до 01. марта 2019. године, Адвокатска комора Републике Српске је потврдила своје учешће,као члан посматрач.

Као представник Адвокатске коморе Републике Српске учествовао је Предсједник Адвокатске коморе Републике Српске, адвокат Бранислав Ракић.

Садржај програма  47. европске Предсједничке Конференције је обухватао:

 

ЧЕТВРТАК, 28. фебруар 2019.

20.00 – поздравни пријем и вечера код Градоначелника Града Беча и представника Аустријске коморе у Haus der Industrie.

 

ПЕТАК, 01. март 2019.

09.00 – 13.00 – Предсједничка Конференција у Палати Ферстел;

14.00 – пријем код Аустријског Федералног Канцелара;

20.00 – пријем и банкет Аустријске коморе у Палати Палавићини.

 

СУБОТА, 02. март 2019.

21.30    – правнички бал у Палати Хофбург.

 

ЧЕТВРТАК , 28. фебруар 2019.

На пријему и свечаној вечери код Градоначелника Града Беча и представника Аустријске коморе, у Haus der Industrie, имали смо прилику сусрести се са представницима већине европских комора. Посебно истичем разговоре са господином Мариом Дусијем, Предсједавајућим Комитета за међународне односе Адвокатске коморе Милана, госпођом Маријом Слазак, Предсједницом Европске асоцијације адвоката (АЕА) која је похвалила учешће Тање Савић, адвоката из Бијељине, на сједници ПЕКО Комитета одржаној у Бечу дан раније, господином Јосипом Шурјаком, Предсједником Адвокатске коморе Хрватске и господином Османом Хаволијем, Предсједником Адвокатске коморе Косова. Разговорима је присуствовао и господин Никица Гржић, Предсједник Адвокатске коморе Федерације Босне и Херцеговине. Говорило се о актуелностима у Коморама, будућим плановима, модернизацији технологије и начина рада Комора.

ПЕТАК, 01. март 2019.

Централни догађај овог дана је свакако била 47. Европска Предсједничка Конференција, на којој је Адвокатска комора Републике Српске, заједно са Адвокатском комором Федерације Бих, учествовала као члан – посматрач.

Програм рада Конференције планиран је у седам тачака:

  1. поздравни говор господина Руперта Волфа, Предсједника Коморе Аустрије и господина Мартина Бахла, представника UniCredit Bank Austria , која је била генерални спонзор конференције;
  2. „ Владавина права „ –  централна тема Конференције на коју су излагали:

Проф. Мајкл О’Флахерти, директор ЕУ Агенције за основна права;

Почасни Проф. Др Елизабет Ловрек, Предсједник Врховног суда Аустрије;

Мр Емануел Крабит, директор Дирекције за основна права и владавину закона при Европској комисији;

Проф. Др Петра Бард, професор Централног Европског Универзитета, Будимпешта, одсјек за кривично право;

Проф. Др Кристофер Грабенвартер, вицепредсједник Уставног суда Аустрије

 

  1. ДИСКУСИЈА

Усмјерава др Волтер Хемерле, главни уредник „ Wiener Zeitung „.

  1. Извјештај CCBE;
  2. Извјештаји земаља чланица и извјештаји Међународних удружења (на захтјев);
  3. Разно;
  4. завршни говор господина Руперта Волфа, Предсједника Аустријске Коморе.

Ад. 1.

Након што је поздравио све учеснике Конференције и пожелио добродошлицу, господин Руперт Волф, Предсједник Аустријске Коморе, је укратко упознао учеснике са темом 47. Конференције Rule of Law, те позвао да се почне са излагањем.

Ад. 2.

Проф. Мајкл О’Флахерти је говорио о свом учешћу у успостављању владавине права у земљама попут Босне и Херцеговине и Сијера Леонеа у којима је успоставио УН мисије за људска права. Затим се осврнуо на улогу адвоката у борби за владавину права и споменуо, по њему, важне личности у тој борби: Најџел Родли, адвокат из Велике Британије, који је био члан Комитета за људска права при УН, тијелом од 18 стручњака из области о људским правима, активно је учествовао у борби за људска права у Шри Ланци. На жалост преминуо је прије двије године у 75. години. По професору Флахертију господин Родли се борио против деспота. Споменуо је и адвоката Асму Џахингир из Пакистана, која је адвокат Врховног суда Пакистана и оснивач Комисије за људска права и Женског форума у Пакистану. Прошле године је преминула, али јој је Предсједник Пакистана постхумно додијелио Награду за животно дјело и борбу за људска права.

 

Проф. Др Елизабет Ловрек, се осврнула на тему са стајалишта судије Уставног суда. Говорила је о улози нижих судова ( грађански и кривични судови ) у провођењу владавине права. Споменула је и независност судова, која подразумјева одсуство сваког облика вањског утицаја или интервенције од стране законодавца, па и постављања предсједника судова од стране политичара. Недостатак независности судова би умањило принципе једнаког третмана и правде за све. То су основни темељи на којима функционише право у ЕУ. Такође је истакла да , осим судова, и адвокати морају бити независни од утицаја државе у свом раду.

Мр Емануел Крабит је говорио о улози Европске комисије и Дирекције за основна права и владавину права у развијању инструмената за праћење владавине права у земљама, чланицама ЕУ, као и у другим земљама. Навео је три тачке:

1. уочавање непоштовања владавине права

2. праћење рада националних судова

3. обезбјеђивање независног судства

Проф. Др Петра Бард, је рекла да су основни принципи при оснивању ЕУ били демократија и владавина права, но да и данас постоје земље чланице ЕУ које нарушавају те принципе. Изгледа као да се земље чланице јако мало труде да учине нешто по питању лаганог пропадања владавине права. Свака од институција ЕУ је осмислила планове шта урадити по том питању, али ти „мекани“ закони су упитног квалитета. Све ово даје додатну снагу земљама, чланицама ЕУ, које крше основне принципе владавине права. Намеће се основно питање: „Како осигурати одржање владавине права у ЕУ?“ До сад су се аутори једино сложили у чињеници да не само да треба провести реформе институција, него и ЕУ као такве.

Проф. Др Кристофер Грабенвартер говорио је о владавини права кроз независност судова и о томе да су именовања судија различита од чланице до чланице ЕУ. Највеће уплитање у независност одлучивања је избор Вијећа Уставног суда и дужина трајања мандата судије. Ако избор судија има као посљедицу незадовољство већине онда суд губи своју функцију у држави која се води владавином права. Као примјер је навео случај Уставног суда Аустрије из 1930. године, као и Врховног суда САД-а из 19. вијека. Венецијанска комисија је, у документу из 2015. године, препоручила земљама чланицама ЕУ, које имају овакав проблем (Мађарска и Пољска) да мандат судије Уставног суда траје до 5 година (у Мађарској тренутно 9 година, са могућношћу реизбора), а да за избор судије Уставног суда мора гласати двије трећине Парламента или Владе (разликује се од чланице до чланице).

Ад. 3.

По завршеним излагањима модератор, господин Волтер Хамерле је позвао Др Јозефа Мосера, Федералног Министра правде Аустрије и учеснике Конференције да започну дискусију на тему „Владавина права“.

У дискусију су се укључили Мари-Ејм Пејрон, Предсједница Адвокатске коморе Париза, Кетрин Леклер, члан Вијећа за европске послове (Француска), Давид Асатиани, Предсједавајући Адвокатске коморе Грузије, Драгољуб Ђорђевић, вођа делегације Адвокатске коморе Србије, као и Метин Фејзиоглу, Предсједник Адвокатске коморе Турске. Дискутовало се о непоштовању владавине права, политичком хапшењу адвоката (Турска), мјењању закона без консултовања струке, дигитализацији (Француска) и трајању судских поступака (Грузија). Дошло се до закључка да би заживјела владавина права треба, преко радионица, медије и памфлета, упознати што већи број људи са тиме шта значи појам владавина права. Тренутно су ова знања резервисана само за правнике и адвокате.

Ад. 4.

Предсједник CCBE, Антонин Мокри, поднио је Извјештај CCBE за 2018. годину.

Ад. 5.

Већина земаља чланица је писменим путем предала извјештаје које смо добили у материјалима и који се налазе у прилогу.

Ад. 6.

Послије ових излагања, господин Руперт Волф је затворио Конференцију.

– У 14.00 примљени смо у канцеларију Аустријског Федералног Канцелара, Себастијан Курц, гдје нас је дочекала Муна Дуздар, Аустријски Федерални Секретар. У поздравном говору је подржала борбу CCBE за владавину права.

– Аустријска адвокатска комора је, након напорног радног дана, организовала пријем и вечеру у Палати Палавићини, којем су присуствовали сви предсједници са својим делегацијама и гдје су се водили неформални разговори о актуелној проблематици.

 

СУБОТА, 02. Март 2019.

Боравак на конференцији смо заокружили одласком на традиционални „Правнички бал“ који се одржава у Хофбург палати.