О НАМА

Адвокатска комора Републике Српске је независна, самоуправна организација адвоката са обавезним чланством који имају сједиште канцеларије свих облика организовања адвокатске дјелатности у Републици Српској.

ИСТОРИЈАТ

Адвокати су они који рјешавају спорове у процесима, они, у грађанским и кривичним стварима, снагом своје одбране, дижу пала права и подржавају уздрмана права. Они нијесу мање корисни људском роду од оних који су спашавали своју домовину и своје очеве својом борбом и својим ранама. Ми, поштујемо оне који носе штит и оклоп, али нијесу они једини који се боре за наше царство. То чине и адвокати, јер и они, ти мајстори суднице, такође се боре уздајући се у снагу своје славне ријечи, чиме бране наду, живот и потомство оних који пате.

”Видим да ваш Савез извршава успјешно своје задатке. Не треба да вас забрињава опадање броја адвоката и што млађи правници не долазе у адвокатуру. И са овим бројем се може задовољити потреба грађана за правном помоћи од адвоката, јер ће се временом смањити та потреба, јер се приватни сектор иначе гаси. За кривице, пак, доста је и оволико адвоката. Добро је што млади кадрови одлазе у друге правне службе гдје су потребни. Код нас у Босни и Херцеговини, ствари добро стоје, временом ће сву правну помоћ преузети правне службе. Адвокатура је одиграла своју улогу …„.

Први законодавни акт којим је адвокатура у Босни и Херцеговини легализована и нормативно уређена био је ”Одвјетнички ред за Босну и Херцеговину„ из 1883 године. Према овоме законодавном акту, који је био одраз концепта централизоване власти и од ње контролисаног ћелокупног живота у Босни и Херцеговини, једној од покрајина Аустро-Угарске монархије, адвокатуром су се могли бавити само ”одвјетници које је именовала област„, док је дисциплински поступак био у надлежности тзв. ”карностног повјереништва„ које се образовало од стране управе и суда и које је пресудом одлучивало о одговорности адвоката и врсти и висини казне.

По овом законодавном акту адвокат је имао ”право да заступа странке пред свим судовима и властима на читавој територији, дакле и ван сједишта своје канцеларије„. Међутим интересантна је одредба којом је одвјетницима из Хрватске било забрањено да се појављују пред судовима у Босни и Херцеговини. Закон обавезује адвокате да морају ”поштовати и честитим владањем чувати част и достојанство свога сталиша и има у обће и напосе настојати да се напрама областим и њиховим службеником понаша пристојно„. У односу према клијентима закон прописује обавезу адвоката да заступа и ”право странке своје бранити против свакому горљиво, вјерно и здушно„ инсистирајући посебно на савјесности адвоката. Посебно се инсистира на обавези чувања пословне тајне. Законом је утврђена обавеза адвоката да се прихвати и заступања и одбране, посебно сиромашних странака, макар и бесплатно.

Нови ”Адвокатски ред за Босну и Херцеговину„ донијет је у фебруару 1909. године. Оно што је значајно за овај закон, по чему се он разликује од претходног, јесу одредбе које адвокатури дају аутономију. Овим Законом је предвиђена адвокатска комора као асоцијација свих адвоката са територије Босне и Херцеговине. У надлежности комора спада постављање и разрјешење адвоката као и дисциплински поступак. Овим је адвокатури Босне и Херцеговине призната аутономија, па је тако адвокатура као професионална дјелатност постала призната друштвена снага а њен утицај и углед су битно повећани.

Закон о адвокатима Краљевине Југославије, који је ступио на снагу 17. марта 1929. године, садржавао је рјешења конципирана по најбољим средњоевропским узорима тога времена. Тај закон је првенствено дјело познатих оновремених адвоката ангажованих у политичким структурама државе, који су, прије свега, вољели и његовали своју професију. Адвокатура у Југославији је овим законом у слободном свијету стекла дигнитет независне, аутономне сталешке организације. Та организација је могла, не подлијежући ауторитету власти, да се у пуном смислу стану у заштити људских права и интереса. Многи су у њој видјели најпоузданијег заштитника од моћи појединаца и институција власти који би опструисали или ускратили права грађанину. Законом је тако декларисано да ће ”високи позив адвоката, одбрана слободе, части и имања, увијек бити најважнија дужност њихова„.

Начело аутономије адвокатуре исказивало се тиме да адвокат није под особитом влашћу државних управних органа. Скупни интереси и вршење надзора над радом адвоката је домен адвокатске организације, која има јавно – правни значај, као вршилац једнога дијела управне власти државе.

И Краљевина Југославија и адвокатура у њој уживала је знатне симпатије западних земаља. На основу статуса и става о адвокатури југословенска адвокатура бива примљена у редове оснивача Међународне уније адвоката. На првом конгресу Међународне уније адвоката у Бриселу, који је одржан у Бриселу 1929. године, адвокат Љуба Стефановић, угледни цивилиста из Београда, изабран је у Савјет Међународне уније адвоката, као представник југословенске адвокатуре.

На основу Закона о адвокатури Федеративне народне републике Југославије из 1946. године поново је успостављена организација адвоката у Босни и Херцеговини. Први предсједник те коморе је био Богдан Видовић, адвокат из Сарајева. Видно подизање и унапређење адвокатуре наступа тек доношењем Закона о адвокатури из 1957. године. Но, тада је комунистичка партија била препрека за успостављање партнерског односа између адвокатуре и власти у Босни и Херцеговини. То најбоље илуструје обраћање Ђуре Пуцара – Старог члановима предсједништва Савеза адвокатских комора Југославије на Пленуму одржаном у Сарајеву 1963 године када је истакао:

У то вријеме у Босни и Херцеговини је било свега 160 адвоката и мање од 10 адвокатских приправника.

Послије политичких догађаја 1970 године и 1971 године адвокатура, њена организација и рад, у Југославији, па тако и у Босни и Херцеговини, нашла се у новој ситуацији. У Босни и Херцеговини 1971. године донешен је Закон о адвокатури према којем се адвокатура организује на децентрализованом самоуправном принципу. Формирају се регионалне коморе према сједишту окружних судова. На основу Самоуправног споразума о удруживању у Заједницу адвокатских комора Социјалистичке републике Босне и Херцеговине, организацију адвоката, Комору, су трансформисали у самоуправну заједницу удруженог рада у области друштвених дјелатности. То је резултат рада Партијског актива адвоката који је формиран у Сарајеву 1971. године. То и такво организовање и рад адвоката, као успјех адвокатуре у Босни и Херцеговини, је презентовано и на прослави ”50 година Савеза адвокатских комора Југославије„, која је одржана у Београду 14./15. 11. 1980. године. Нико на том скупу, осим делегата из Босне и Херцеговине, није придао никакав значај тим иступима и приједлозима.

Последњи заједнички скуп адвоката из свих југословенских република и покрајина, прослава ”60 година Савеза адвокатских комора Југославије„, одржан је у Новом Саду 09-ог и 10-ог новембра 1990. године. На томе скупу потенцирана је заједница, заједнички интереси, слобода и права човјека, као и цивилизацијски стандарди у односима и између народа и држава. Било је извјесно да је то последње окупљање представника чланица Савеза адвокатских комора Југославије.

На адвокатуру у Босни и Херцеговини одразили су се догађаји у 1992-ој години тако што су формиране двије ентитетске адвокатске коморе, Адвокатска комора Републике Српске и Адвокатска комора Федерације Босне и Херцеговине. Наиме, адвокати који су имали сједиште адвокатске канцеларије на територији једног ентитета конституисали су адвокатску комору тог ентитета.

Адвокатска комора Републике Српске је конституисана и организована као јединствена асоцијација адвоката на основу Закона о адвокатури Републике Српске, који је ступио на снагу 17. 11. 1992. године. Тај закон садржи норме које су у складу и које одражавају највише Европске и међународне стандарде о слободи обављања адвокатске дјелатности и адвокатској дјелатности. Организационо и исказивањем у раду тих стандарда дало је резултат; Адвокатска комора Републике Српске је пуноправни колективни члан Међународне уније адвоката од 01. фебруара 2003. године а од 28. новембра 2009. године и члан Вијећа адвокатских асоцијација и правних друштава Европе (Цоунцил оф тхе Барс анд Лаw Социетес оф тхе Еуропеан Унион – ЦЦБЕ).

Вијеће адвокатских асоцијација и правних друштава Европе, ЦЦБЕ, које окупља око 1.000.000 адвоката, је репрезентативна међународно призната организација која представља адвокатску професију у Европској унији (ЕУ) и Европској економској заједници (ЕЕЗ). Етичка правила и правила и стандарди професионалног понашања ЦЦБЕ су обавезујућа за адвокатску професију и прихваћена од свих земаља чланица ЕУ и ЕЕЗ. Та правила је 26. октобра 2009. године усвојила и Адвокатска комора Републике Српске.

Као равноправна чланица са Адвокатском комором Републике Српске у ЦЦБЕ примљена је и Адвокатска комора Федерације Босне и Херцеговине. Предсједник Адвокатске коморе Републике Српске, господин Јован Чизмовић, је именован за првог представника адвокатуре Босне и Херцеговине у ЦЦБЕ и постао члан ПЕЦО Одбора. ПЕЦО Одбор је одбор ЦЦБЕ који има за циљ промовисање Владавине права и подржава реформске процесе у Централној и Источној Европи.

На Свечаној сесији ЦЦБЕ одржаној 28. новембра 2009. године у Бриселу, предсједница Вијећа Анне Бригитте Гаммељорд је у честитци предсједнику Јовану Чизмовићу истакла: да је радује сазнање о постојању примјерне интегрисаности адвокатуре Републике Српске у заједници, која се исказује и у потпуној партнерској сарадњи са законодавном, извршном и судском влашћу у Републици Српској.

KOMORA DANAS

Адвокатура у Републици Српској је самостална и независна професионална дјелатност која се организује и функционише у складу са Законом о адвокатури Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 30/07 и 59/08).

Адвокатска комора Републике Српске је независна, самоуправна организација адвоката са обавезним чланством који имају сједиште канцеларије свих облика организовања адвокатске дјелатности (адвокат, заједничка адвокатска канцеларија и адвокатско друштво) у Републици Српској.

У Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске је уписано 431 адвоката.

У Именик стручних сарадника за правне послове Адвокатске коморе Републике Српске сада је уписано 25 стручних сарадника (дипломираних правника са положеним правосудним испитом).

У Именик адвокатских приправника Адвокатске коморе Републике Српске сада је уписано 89 адвокатских приправника.

Органи Адвокатске коморе Републике Српске су:

  • Скупштина Адвокатске коморе Републике Српске, која је делегатска.
  • Предсједник Адвокатске коморе Републике Српске, који представља и заступа Комору.
  • Извршни одбор Адвокатске коморе Републике Српске, је извршно и административно тијело Адвокатске коморе Републике Српске. Извршни одбор Адвокатске коморе Републике Српске чини 11 чланова.
  • Дисциплински органи Адвокатске коморе Републике Српске су дисциплински тужилац, који има 6 замјеника, и дисциплински суд (првостепени и апелациони).
  • Комисија за контролу финансијског и материјалног пословања Адвокатске коморе Републике Српске извршава послове контроле материјалног и финансијског пословања и извјештаја периодичних и годишњих извјештаја о том пословању.


Општи акти Адвокатске коморе Републике Српске су:

  • Статут Адвокатске коморе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 68/05 и 98/08), је основни, конститутивни, нормативни акт Адвокатске коморе Републике Српске,
  • Кодекс етике адвоката Адвокатске коморе Републике Српске, који је усклађен са Правилима Европског адвоката, етичког кодекса Вијећа адвокатских асоцијација и правних друштава Европе (Цоунцил оф тхе Барс анд Лаw Социетес оф тхе Еуропеан Унион – ЦЦБЕ), а која правила је 26. 10. 2009. године усвојила Скупштина Адвокатске коморе Републике Српске,
  • Правилник о дисциплинској одговорности адвоката, стручних сарадника за правне послове и адвокатских приправника, према којем се за поступања супротна етичким нормама могу изрећи дисциплинске мјере, опомена и јавна опомена, и дисциплинске казне, новчана казна и забрана обављања дјелатности.
  • Тарифа о наградама и накнади трошкова за рад адвоката у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 68/05) којом се регулише награда која припада адвокату за рад у извршавању дјелатности адвоката и одређује висина накнаде трошкова у вези са тим радом.