ИЗВЈЕШТАЈ О ONLINE СЕМИНАРУ О ДИГИТАЛИЗАЦИЈИ ПРАВОСУЂА

Извјештај о online семинару о дигитализацији правосуђа одржаном 17.10.2020. године у организацији CCBE-a (Вијећа адвокатских комора и правних друштава Европе)

Дана 17.10.2020. године у организацији CCBE-a одржан је online семинар о дигитализацији правосуђа у коме су излагачи, између осталих, били и Kristina Lambreht, Министар правде Савезне Републике Њемачке, Didier Rejnolds, Европски комесар за правду, Huan Fernando Lopez Aguilar, предсједавајући Комитета Европског парламента за грађанске слободе, правду и унутрашње послове.

Излагачи су сагласни у вези са питањем неопходности дигитализације правосуђа првенствено кроз приступ судским документима путем интернета, доставе доказа и размјене поднесака електронским путем. G. Rejnolds је истакао да је неопходно да државе кандидати за чланство у Европској унији раде на дигитализацији ових области правосуђа.

Исто тако, у циљу веће транспарентности рада правосуђа и уједначавања судске праксе, неопходно је да судске одлуке буду објављиване на интернету, а што обухвата, не само пресуде, него и друге судске одлуке. Посебно је неопходно да професионалнци (судије, тужиоци и адвокати) имају неограничен приступ свим судским одлукама. С друге стране, приликом јавне објаве одлука, неопходно је водити рачуна о заштити личних података и права на приватност.

Што се тиче online суђења, битно је пронаћи равнотежу између ефикасности судског поступка, с једине стране, и права на правично суђење и права на приступ правди, с друге стране. У случају да се све стране у поступку сложе да се суђење одвија online, нема сметњи да се такво суђење организује, уз евентуалну неопходност промјене одређених процесних закона. Исто тако, нема сметњи да се online организују рочишта ради изјашњења о кривици, разматрања споразума о признању кривице, поравнања у парничним поступцима. У кривичним поступцима неопходно је да се обезбиједи обављање повјерљивих разговора између оптуженог и браниоца, што је отежано у случају online суђења. У сваком случају, право на правично суђење дигитализацијом не смије бити угрожено. Стога, саслушање свједока, нарочито у кривичним поступцима, по правилу, захтијева непосредно саслушање.

Примјена вјештачке интелигенције, као дио дигитализације правосуђа је пожељна у погледу увођења алгоритама за провјеру судске праксе у истим и/или сличним предметима. Приступ таквим алгоритмима је нужно обезбиједити за судије, тужиоце и адвокате. На овај начин би се постигло уједначавање судске праксе пред различитим судовима.

Дигитализацијом правосуђа се отвара и питање приступа правди због генерацијских разлика у образовању о дигиталним медијима.

У посљедње вријеме, полицијски органи све чешће користе различите алгоритме за анализу доказа. Овакве анализе стварају бројне проблеме и покрећу бројна питања. Могло би се прихватити да се наведени алгоритми користе током истраге, нарочито у сложеним предметима, у сврху усмјеравања истраге. Међутим, поставља се питање једнакости оружја, јер је вјештачка интелигенција неспорно приступачнија полицијским органима, него одбрани. Поред тога, производе коришћења вјештачке интелигенције – разних софтвера, који користе различите алгоритме за анализу доказа, је неприхватљиво користити пред судом. Основна улога судије/пороте у судским поступцима јесте да непосредно изврше увид у све доказе, да их анализирају, појединачно и у међусобној вези и да на основу тога донесу одлуку. Анализа доказа коришћењем вјештачке интелигенције је неприхватљива, јер би се на тај начин улога одлучивања и примјена правде дала у руке полицији и вјештачкој интелигенцији, па би умјесто судија алгоритми одлучивали о кривици, казни, примјени права.

Због свега наведеног, посебно је неопходно водити рачуна о томе да остваривање правде мора бити дигитализацијом унапријеђено, а не умањено или измијењено. У том смислу, неопходан је јединствен приступ свих чланица ЕУ и земаља кандидата, као и супервизија дигитализације од стране надлежних органа ЕУ.

Адвокат Татјана Савић

Представник Адвокатске коморе РС у CCBE-u