На позив Министарства правде Босне и Херцеговине у Сарајеву у просторијама тог министарства, дана 11. јуна 2026. године одржан је састанак  представника двије адвокатске Коморе у Босни и Херцеговини са представницима поменутог министарства. Испред Министарства Босне и Херцеговине  састанку је присуствовао господин Жељко Богут, секретар Министарства правде, са својим помоћницима, а у име адвокатских Комора за одвјетничку Комору Федерације Босне и Херцеговине  предсједница Коморе Ана Примораца, адвокат из Мостара и  Тања Хаџагић предсједница   Управног одбора ове Коморе, адвокат из Сарајева. Адвокатску Комору Републике Српске  представљао је Далибор Мрша, адвокат из Бања Луке, предсједник Извршног одбора. Тема састанка је била „Реформа законодавног система у домену измјена и допуна Закона о парничном поступку, који се односи на жалбу као дјелотворан правни лијек“. У претходним годинама Високи  судски тужилачки савјет Босне и Херцеговине, доставио је иницијативу за  измјену овог закона, на начин да се уведе  један нови Институт, у жалбени поступак,  а то је претходно испитивање жалбе у смислу њене основаности, са интенцијом да се  судијама првог степена да могућност  да испитују основаност ове жалбе  и да након доношења одлуке о основаности, ова жалба буде упућена даље другостепеном суду или евентуално да буде одбачена као очигледно неоснована. Обе адвокатске Коморе су још 2023. године изразиле забринутост поводом намјера за увођење оваквог одлучивања када је у питању жалба која има суспензивно и деволутивно дејство и која је најчешће странкама у поступку, једини дјелотворан правни лијек, када су у питању првостепене  одлуке судова. Такође,  обе адвокатске Коморе су јасно ставиле до знања, да би оваквим начином  поступања била дата  велика арбитрарност  судовима у Босни и Херцеговини, а посебно би се довело  у питању правна сигурност у  погледу судске праксе која је већ сада изузетно  шаролика, што ствара додатну сложеност у доношењу одлука свих нивоа судова  у Босни и Херцеговини, а што додатно  продубљује и онако  пољуљано повјерење грађана  у правосудни систем Босне и Херцеговине. Напоменуто је да је жалба као редован  правни лијек  загарантовано Уставима,  ентитеским Уставима као и самим Уставом  Босне и Херцеговине али и Конвенцијом о људским правима и да се на тај начин директно нарушава право на правично суђење и право на дјелотворан правни лијек а на неки начин, посредно и право на приступ суду. Сагледани су сви аспекти могућности увођења једног новог Института па је и са тог аспекта сугерисано, да када већ постоји обавеза суда, да  преиспита жалбу и да  суштински улази у меритум основаности саме жалбе, онда нема никаквог  разлога да се  у том сегменту ствара  један „међукорак“ у доношењу одлуке по питању овог  правног лијека. Такође, посебно је наглашено да се на овакав начин, ако већ постоји интенција  да се Окружни судови, односно Кантонални судови као другостепени, растерете по питању одлучивања по жалбама у поступцима, суштински, тим истим жалбама затрпавао Врховни суд, односно Врховни судови оба ентитета, јер би у коначници они морали   да дају одговоре  на питања, зашто је одређена жалба одбачена као очигледно  неоснована, јер би се на ту одлуку првостепених судова, сви који су незадовољни опет могли обраћати редовним правним лијеком, управо Врховним судовима у оба ентитета. Представници Министарства правде су врло јасно ставили до знања представницима обје адвокатске Коморе, да разумију изражену бојазан, да разумију аргументе који су изнесени на данашњем састанку и у комуникацији која је претходила данашњем  састанку, а уједно је исказана спремност да се у све значајне процесе, када је у питању доношење нових закона или измјена постојећих у све те процесе укључе представници обје адвокатске Коморе и да је дијалог између Министарства правде Босне и Херцеговине и адвокатских Комора у Босни и Херцеговини  изузетно значајан. Представници обје адвокатске Коморе су истрајали на  ставу  да је у свим процесима када се доносе или мијењају постојећи закони или  подзаконска акта и постојећи прописи  у Босни и Херцеговини, треба да се чује ријеч адвоката, јер су управо адвокати они који су на првој „борбеној“ линији, када је у питању доношење одлука,  присуствовање судским процесима и креирање будућих судских ставова будућих судских ставова  приликом доношења одлука      у правосуђу Босне и Херцеговине у њеној цијелостии. Састанак је оцијењен као изузетно успјешан,  а резултате овог састанака ћемо сагледати  у будућности када буде и одржана јавна расправа  о овом питању и када  се адвокатске Коморе  и на тим расправама очитују по овом  питању и свим будућим  питањима.