Извјештај о online семинару о дигитализацији правосуђа одржаном 17.10.2020. године у организацији CCBE-a (Вијећа адвокатских комора и правних друштава Европе) Дана 17.10.2020. године у организацији CCBE-a одржан је online семинар о дигитализацији правосуђа у коме су излагачи, између осталих, били и Kristina Lambreht, Министар правде Савезне Републике Њемачке, Didier Rejnolds, Европски комесар за правду, Huan Fernando Lopez Aguilar, предсједавајући Комитета Европског парламента за грађанске слободе, правду и унутрашње послове. Излагачи су сагласни у вези са питањем неопходности дигитализације правосуђа првенствено кроз приступ судским документима путем интернета, доставе доказа и размјене поднесака електронским путем. G. Rejnolds је истакао да је неопходно да државе кандидати за чланство у Европској унији раде на дигитализацији ових области правосуђа. Исто тако, у циљу веће транспарентности рада правосуђа и уједначавања судске праксе, неопходно је да судске одлуке буду објављиване на интернету, а што обухвата, не само пресуде, него и друге судске одлуке. Посебно је неопходно да професионалнци (судије, тужиоци и адвокати) имају неограничен приступ свим судским одлукама. С друге стране, приликом јавне објаве одлука, неопходно је водити рачуна о заштити личних података и права на приватност. Што се тиче online суђења, битно је пронаћи равнотежу између ефикасности судског поступка, с једине стране, и права на правично суђење и права на приступ правди, с друге стране. У случају да се све стране у поступку сложе да се суђење одвија online, нема сметњи да се такво суђење организује, уз евентуалну неопходност промјене одређених процесних закона. Исто тако, нема сметњи да се online организују рочишта ради изјашњења о кривици, разматрања споразума о признању кривице, поравнања у парничним поступцима. У кривичним поступцима неопходно је да се обезбиједи обављање повјерљивих разговора између оптуженог и браниоца, што је отежано у случају online суђења. У сваком случају, право на правично суђење дигитализацијом не смије бити угрожено. Стога, саслушање свједока, нарочито у кривичним поступцима, по правилу, захтијева непосредно саслушање. Примјена вјештачке интелигенције, као дио дигитализације правосуђа је пожељна у погледу увођења алгоритама за провјеру судске праксе у истим и/или сличним предметима. Приступ таквим алгоритмима је нужно обезбиједити за судије, тужиоце и адвокате. На овај начин би се постигло уједначавање судске праксе пред различитим судовима. Дигитализацијом правосуђа се отвара и питање приступа правди због генерацијских разлика у образовању о дигиталним медијима. У посљедње вријеме, полицијски органи све чешће користе различите алгоритме за анализу доказа. Овакве анализе стварају бројне проблеме и покрећу бројна питања. Могло би се прихватити да се наведени алгоритми користе током истраге, нарочито у сложеним предметима, у сврху усмјеравања истраге. Међутим, поставља се питање једнакости оружја, јер је вјештачка интелигенција неспорно приступачнија полицијским органима, него одбрани. Поред тога, производе коришћења вјештачке интелигенције – разних софтвера, који користе различите алгоритме за анализу доказа, је неприхватљиво користити пред судом. Основна улога судије/пороте у судским поступцима јесте да непосредно изврше увид у све доказе, да их анализирају, појединачно и у међусобној вези и да на основу тога донесу одлуку. Анализа доказа коришћењем вјештачке интелигенције је неприхватљива, јер би се на тај начин улога одлучивања и примјена правде дала у руке полицији и вјештачкој интелигенцији, па би умјесто судија алгоритми одлучивали о кривици, казни, примјени права. Због свега наведеног, посебно је неопходно водити рачуна о томе да остваривање правде мора бити дигитализацијом унапријеђено, а не умањено или измијењено. У том смислу, неопходан је јединствен приступ свих чланица ЕУ и земаља кандидата, као и супервизија дигитализације од стране надлежних органа ЕУ. Адвокат Татјана Савић Представник Адвокатске коморе РС у CCBE-u

Извјештај о семинару „Право на слободу изражавања – члан 10. Европске конвенције о људским правима и основним слободама   Хотел“Сан“Лакташи 11.-12.09.2020.године (извјештај сачинила Милана Буљић, адвокат  из Бањалуке)   1. УВОД На семинару “Право на слободу изражавања – члан 10. Европске конвенције о људским правима и основним слободама”, Лакташи ,11.-12.09.2020.године, учествовала сам као предавач на сљедеће теме: √   Заштита адвоката и државних службеника, Слобода изражавања адвоката √   Интернет и слобода изразавања: мијешање у слободу кориштења интернета, европски стандарди и примјена тродјелног теста на слободу кориштења интернета 2. ЕДУКАЦИЈА Као предавач на обуци за адвокате у области слободе изражавања и примјене члана 10 Европске конвенције о заштити људских права и основним слободама сам учествовала као предавач за двије, горе назначене теме које су обрађиване на семинару. Прва тема фокусирала се на примјене тродијелног теста у пракси Европског суда са освртом на праксу ЕСЉП и домаћих судова у односу на судије као носиоце правосудне функције и посебну заштиту истих у смислу члана 10 став 2 ЕК- , заштита ауторитета и независности правосуђа, као и питање слободе заштите изражавања адвоката, као споне између јавности и правосуђа. Друга тема односила се на примјену тродијелног теста у односу на интернет и слободу изражавања, уз осврт на питање и принцип пропорционалности, што је показано и кроз практичан примјер у предмету Delfi против Естоније. Са учесницима семинара вођена је и конструктивна дискусија у погледу стандарда у односу на слободу изражавања online и offline, те се кроз већи број примјера повукла пралалела у односу на примјењивост еврпоских стандарда у односу на ситуацију у домаћем правосудном систему. Са задовољством истичем да су учесници обуке и исказали заинтересованост, како за тематику тако и за наставак едукације из ове области, те. указали да постоји потреба за много чешћим заједничким активностима, ради побољшања положаја адвоката у цијелој БиХ.   У нади да ћемо и даље успјешно сарађивати,  стојим Вам на располагању. Милана Буљић, адвокат Бањалука, септембар 2020.године

Извјештај са семинара „Међународни стандарди и домаћа пракса у области насиља у породици и насиља према женама“, Бања Лука, 27.02.2020. године   Извршна директорица Фондације Удружене жене Александра Петрић и предсједник Адвокатске коморе Републике Српске Бранислав А. Ракић потписали су Споразум о сарадњи и принципима рада у циљу заједничког дјеловања и јачања међусобне сарадње ради промовисања родне равноправности у поступцима пред правосудним институцијама Републике Српске и пружања помоћи и подршке женама жртвама родно заснованог насиља. У   оквиру   Споразума,   27.02.2020.   године   одржан   је   семинар   на   тему „Међународни стандарди и домаћа пракса у области насиља у породици и насиља према женама“ у просторијама Адвокатске коморе Републике Српске, у Бањој Луци. Циљ оваквих едукација је превенција и сузбијање насиља на основу пола/рода, остваривање подршке правичности, ефикасности и транспарентности правосудног система у Босни и Херцеговини. Прикупљањем и анализом релевантних информација у вези са начином рада у поступцима процесуирања предмета сексуалног и родно заснованог насиља, пружа се подршка процесу реформи правосуђа и указује се на системске проблеме у процесуирању предмета сексуалног и родно заснованог насиља. На основу прикупљених података врши се процјена у којој мјери се правосуђе придржава релевантних међународних стандарда и домаћих закона који се односе на сексуално и родно засновано насиље, а што доприноси процесу изградње транспарентности и повјерења у рад правосуђа. Стога је потребно реализовати континуирану едукацију свих субјеката заштите како би примјена Закона о заштити од насиља у породици у Републици Српској дала очекиване резултате у пракси и допринијела већем нивоу заштите жртава насиља у породици и других облика родно заснованог насиља.   Проф. др Иванка Марковић одржала је предавање на тему Заштита жртве према Истанбулској конвенцији и новине у Закону о заштити од насиља у породици. Истакла је да када се спомене термин насиље у породици, већину то асоцира на насиље мушкарца над женом и да је то једино против чега се боримо када се о овом питању проговори. Међутим, то је  потпуно погрешна  перцепција  јер насиље у породици може да се деси свим генерацијама, односно узрастима, као и особама оба пола. Статистике показују да има све више међугенерацијског насиља у породици, па и насиља дјеце према остарјелим родитељима, чак и бакама. Измјенама и допунама Закона о заштити од насиља у породици, насиље у породици ће се у Републици Српској убудуће третирати искључиво као кривично дјело, а не да се као до сада, у сваком појединачном случају процјењује да ли је у питању кривично дјело или прекршај. Проф. др Иванка Марковић сматра да је овакво законско рјешење исправно, али као такво ће уродити плодом само ако се буде примјењивало у потпуности и без изузетака. Измјенама и допунама Закона о заштити од насиља у породици се посебан значај даје полицији, односно обавези полиције да приликом првог доласка на лице мјеста обавијесте жртву о свим средствима које они имају на располагању да би се жртве заштитиле од насиља у породици, да направе план ризика, те да пријаву доставе тужилаштву. Једна од измјена Закона о заштити од насиља у породици је увођење особе од повјерења. Жртва може изабрати, прије или у току поступка, лице од повјерења које ће бити присутно током једног или више поступака или радњи у вези заштите од насиља у породици. Лице од повјерења може бити било које пунољетно лице осим  учиниоца  насиља. Надлежни органи су обавезни да омогуће присуство лица од повјерења у свим поступцима и радњама у које је укључена жртва, у складу са прописима из своје надлежности. Амела Башић Томић, координаторица Сигурне куће у Бањој Луци говорила је о родним стереотипима у судским поступцима. Кључни фактор превенције и заштите од насиља над женама је економско оснаживање жена. Готово сви подаци пријављених случајева насиља указују да је економска зависност један од најчешћих разлога због којег жене које трпе насиље остају уз  партнера. Економско оснаживање помаже женама  да успоставе осјећај сигурности, пронађу посао или радом у кући обезбиједе себи финансијска средства за живот којим могу да изађу из зачараног круга насиља. Један од закључака наведеног семинара је да је неопходно подићи свијест свих грађана Републике Српске о овом проблему, поготово у малим локалним заједницама, јер је ова тема у нашем поднебљу још увијек табу тема али и подићи свијест о насиљу над женама у свим сферама јавног и приватног живота.